(Gostujoči zapis: Pismo podpore druge najstarejše uporabnice Facebooka, Fani Zanoškar)
Ne daj se Ivan
Ne daj se godinama moj Ivan
Drukčijim pokretima i navikama
Jer još ti je premijerska soba topla
Prijatan raspored i rijetki predmeti
Imao si više ukusa od mene
Tvoja precednička soba divota
Uvijek si se razlikovao
Po oštrini svojih pisama, po oštrini tvitova.
Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ivan
dugo je pripremano naše poznanstvo
I onda slučajno uz vruću rakiju
na festivalu domovinske pjesme u Kočevju
Tvoj je način gospođe i obrazi seljačine
Prostakušo i plemiću moj
Kao narančasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Soče
Trg golobarskih žrtava kod Boveca
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih oklepnika
Lijepi trenuci nostalgije, moći i siromaštva
Upotreba zajedničkog šotora u Lepeni
Ne daj se Ivan
Da li je to nepristojno u ovakvom času
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdraži početak
Raspolažem s još milion njegovih
I bezobraznih podataka Zokijeve politike
Koja nas pred vlastitim očima vara, i krade, i napušta
Ne daj se Ivan
Znam da će jos biti slovenske pomladi,
Ali ne više ovakve – u prosjeku 2013
Ja neću imati nikoga, da volim, ako ti i Zoki podate ostavku
I ta će mi odluka teško pasti
A bit će ipak da ste vi u pravu
Jer ja sam sama v mom svijetu
Kojeg ste napustili i predali bezvoljno
A eto ponovo počinje zmrzal,
Udaljeni glasovi koji se miješaju
Glas Viranta, majke Novakove, Erjaveca, brata…
Ne daj se Ivan…